U fokusu - Srbija

Pad poslovanja u svim oblastima privrede

Anketom su obuhvaćene velike i male domaće i strane firme iz svih segmenata privrede i svih krajeva Srbije.

I ostali anketirani, koji su uglavnom usmereni ka međunarodnom tržištu, svesni su posledica po celu privredu. I osećaju ih, za sada manje nego privrednici koji posluju samo na unutrašnjem tržištu. Uz sve probleme, koje su im globalna dešavanja donela i donose, strahuju od razvoja situacije na unutrašnjem tržištu, koja već plaši i čini uzdržanim njihove inostrane partnere. Usporava se ulazak u već planirane investicije, propuštaju delovi godine koji su važni za poslovanje i za razvoj i koji će teško moći da se nadoknade ukoliko se situacija ubrzo ne vrati u normalne tokove.

Kompanije koje su 26. i 27. marta učestvovale u dubinskom istraživanju Privredne komore Srbije, ukupno zapošljavaju 111.400 ljudi i prema poslednjim objavljenim finansijskim izveštajima, ostvaruju 1,8 milijardi dinara prihoda.

„Privreda Srbije i te kako već trpi ozbiljne posledice zbivanja na domaćoj društvenoj i političkoj sceni. I to ne samo kompanije iz sektora usluga koje su u kriznim situacijama uvek prve i direktno na udaru, već i proizvodne, zbog smanjenja gostiju i kupaca, porudžbina, prometa i prihoda, zbog logističkih problema, zaustavljanja obrazovnog procesa, problema u saobraćaju i komunikacijama kao posledicama blokada, odlaganja investicija i očekivanih poslova u zemlji i inostranstvu. Bez izuzetka, sa manjim ili većim nevoljama suočavaju se privrednici iz svih sektora, od poljoprivredno-prehrambene do kreativne industrije”, konstatuje Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Najveći i najvidljiviji ceh u protekla četiri meseca plaćaju turizam, trgovina i prevoznici, jedan je od ključnih zaključaka ankete. Više od 70 odsto anketiranih kompanija iz sektora turizma prijavilo je probleme u poslovanju, trećina beleži pad poslovnih pokazatelja – broj turista, gostiju, noćenja od 10 do 40 odsto, a svaka deseta i više od 40 odsto. Nekima je broj poseta čak i prepolovljen u poređenju sa istim periodom prošle godine. Otkazuju se ili odlažu dolasci stranih i domaćih gostiju, a isto važi i za đačke ekskurzije koje se uobičajeno realizuju u ovom periodu. Turističke agencije već upozoravaju na smanjeno interesovanje za letovanje zbog neizvesnosti i straha, pa postoji opasnost da turistička sezona bude znatno „mršavija” nego prethodnih godina.

„To nije samo problem hotelijera već svih kompanija u njihovom lancu dobavljača – od proizvođača hrane do prevoznika”, napominje Čadež.

Osim logističkih i problema u planiranju svakodnevnog poslovanja, otkazanih polazaka, zaobilaženja trasa protesta, autobuski prevoznici se suočavaju i sa manjim brojem putnika. Broj putnika, bilo da je reč o zaposlenima, učenicima ili studentima koje su ranije redovno prevozili, kod nekih je manji i za više od 40 odsto. Sa smanjenim porudžbinama, manje posla je i za one koji prevoze robu. Čak 57 odsto kompanija iz sektora trgovine već oseća negativne efekte – pad prometa od 10 do 40 odsto, pokazala je anketa PKS

„Zbog bojkota nisu samo veliki trgovinski lanci u problemu. Oseku kupaca, manju prodaju, niže prihode i zaradu već beleže i mali trgovci i drugi manji biznisi kojima je svaki dinar važan. Bilo zato što se nalaze na trasama protesta, bilo zbog pretnji demonstranata i pritisaka da zatvore radnje. I to ne samo prodavci hrane već i farmaceutskih proizvoda, odeće i obuće, nameštaja… Ovo se odnosi i na trgovine na malo, veletrgovine električnim aparatima, sanitarnom opremom, građevinskim materijalom. Kako primećuju trgovci, u okolnostima neizvesnosti ljudi kupuju samo ono što se mora”, objašnjava Čadež i napominje da štetu trpe i dobavljači – trgovinski lanci sada manje naručuju nove količine robe.

„U poslednje vreme se događa da trgovački lanci smanjuju ili otkazuju porudžbine – od mesa, mleka, ulja i meda, preko kafe, čaja, začina i drugih potrepština, do kućne hemije”, ističe predsednik PKS. Kako ocenjuje, to je na duži rok opasno i neodrživo, jer ulazimo u začarani krug, u zonu iz koje ćemo što duže traje sve teže izaći.

„Iz privrede stižu naznake nelikvidnosti i problema sa naplatom međusobnih potraživanja, što nam se nije događalo ni tokom korone. Upozoravajuće je da usporavaju i građevinske kompanije i proizvođači građevinskog materijala, koji su uvek bili pokretač rasta. Negativne efekte po poslovne rezultate prijavljuje trećina ispitanih, a manje ili veće probleme gotovo sve od 45 anketiranih kompanija iz ovog sektora”, ukazuje naš sagovornik.

Osim dnevnih tehničkih i logističkih problema, poput dopremanja materijala na gradilišta, koje prevazilaze kako znaju i umeju, građevinske kompanije, prenosi Čadež, mesecima čekaju na raspisivanje očekivanih tendera i najavljenih javnih nabavki, na naplatu već završenih poslova. Takođe, usporene su i administrativne procedure za pribavljanje potrebne dokumentacije. Tražnja za stanovima pala je kod nekih kompanija i do 70 odsto. Započeti radovi se završavaju, ali malo je onih koji se usuđuju da počnu izgradnju novih zgrada.

Predsednik Privredne komore Srbije posebno upozorava na nedopustive situacije kao što je ona u kojoj se našao jedan proizvođač građevinskog materijala sa juga Srbije, značajan izvoznik, cenjen kod partnera u zemlji i inostranstvu. Grupa građana, okupljenih na talasu protesta i štrajkova, uprkos urednim nalazima inspekcije, preti blokadom rada fabrike, zbog navodnih ekoloških problema.

Gotovo svi segmenti prerađivačke industrije, prema rečima Čadeža, uz sve probleme zbog smanjene tražnje na inostranom tržištu, sada su prinuđeni da nose i teret trenutne društvene krize u našoj zemlji. Primera radi, prema navodima iz ankete, 63 odsto ispitanika iz stočarske proizvodnje i prateće prerađivačke industrije odgovorilo je potvrdno na pitanje o negativnim efektima zbivanja na domaćem terenu. Osim pada prihoda od izvoza za oko 20 odsto, ukazuju na smanjen promet i do 30 odsto, zastoje u transportu, usporenu poslovnu komunikaciju sa institucijama... Pad domaće prodaje i te kako oseća i oko 20 odsto kompanija iz oblasti biljne i prehrambene industrije, i to ne samo zbog bojkota trgovina. To se posebno odnosi na kondidore, čiji su veliki potrošači deca, koja nisu išla na nastavu, i firme koje, na primer, užinama snabdevaju škole. Uz to, zbog zbivanja na ulicama, više inostranih partnera, sa kojima su već dogovorili poslove, odustalo je, bar za sada, od dolaska radi potpisivanja ugovora. I 65 odsto ispitanika iz tekstilne industrije navelo je da oseća negativne efekte u poslovanju – kroz smanjenje obima posla, usled pada prodaje u svojim maloprodajnim objektima i trgovinama koje snabdevaju, čak i do 50 odsto, teškoća u naplati, zadrške poslovnih partnera iz inostranstva...

Metalska, elektro, industrija gume i plastike, najveći izvoznici srpskog prerađivačkog sektora, i bez onoga što se poslednjih meseci dešava u zemlji, već imaju dovoljno problema zbog smanjenih porudžbina evropskih proizvođača automobila. Sada se, kako ukazuju rezultati ankete, suočavaju i sa padom prodaje na domaćem tržištu od pet do 20 odsto, zavisno od kompanije. Među njima su i domaće, ali i strane firme. Smanjuju obim proizvodnje, broj zaposlenih, neke najavljuju i zatvaranje pogona u Srbiji.

Nije pošteđena ni kreativna industrija. Prazni bioskopi, manje reklama i do 40 odsto, odlaganje i do 50 odsto investicija zbog bezbednosnog rizika. To su samo neki od problema koje su kompanije iz ovog sektora navele u anketi Privredne komore Srbije.

Poslovično optimistični, fleksibilni i snalažljivi domaći privrednici teško odustaju od svojih planova – čak 74 odsto njih veruje da će se situacija brzo normalizovati i da će uprkos svemu realizovati planirane investicije. Međutim, ima i onih koji su dovedeni pred zid. Investicione planove, ulaganja u objekte, opremu, prevozna sredstva stavili su po strani, odustali ili odložili – dok se situacija ne smiri. Najviše ih je, prema navodima iz ankete, u turizmu (46 odsto) i saobraćaju (28 procenata) ali i među građevinarima koji će nove zgrade početi da podižu „kada se sve smiri”, u međuvremenu čekajući i „prateći razvoj situacije”.

„Većina domaćih i stranih investicija su na ’on hold’ režimu – čekaju ili pauziraju. Ali i čekanje već proizvodi štetu, ne može sve da se nadoknadi. Stranci, koji do sada nisu ovde investirali, a imali su nameru, ljubazno kažu ’izvinite, sačekaćemo, jer protesti su uneli pometnju’. Tako mi je pre neki dan napisao jedan japanski proizvođač guma sa kojim smo razgovarali o dolasku u Srbiju. Takvih je 25–30 odsto među kompanijama sa kojima su vođeni pregovori. Oni koji su ovde već prisutni i zagazili su u projekte nastavljaju da ih realizuju, uz svu neizvesnost i rizik koji u svakoj zemlji za ulagače donose ovakve neprilike”, objašnjava Čadež.

A šta u slučaju neželjenog scenarija? Šta ako se oduži trenutno stanje? U slučaju da se situacija u društvu ne reši ili nastavi, kakva su očekivanja privrednika, kako će to uticati na njihovo poslovanje u narednih od tri do šest meseci jedno je od pitanja iz ankete.

Na ovo gotovo polovina anketiranih kompanija nije imala dileme – očekuju dalji pad poslovanja sa svim posledicama koje to nosi – sve do smanjenja plata i otpuštanja radnika. Najmanje optimistični su oni koji već sada osećaju najdirektnije i najvidljivije probleme – turizam, trgovina i građevinarstvo. U tom slučaju, trgovci procenjuju dodatni pad prometa, između 20 i 30 odsto. Građevinari strahuju od smanjenja radova, posebno na objektima koje finansira država, na čijim projektima su poslednjih godina najviše radili.

„U najkraćem, ovakvo stanje je za privredu – nedopustivo i uznemiravajuće. Posebno kada svi znamo da je teret ’uvezenih’ problema već dovoljno težak i kada čak 45 odsto anketiranih kompanija i dalje računa na ozbiljne izazove spolja, na koje ne možemo da utičemo. Od manjih porudžbina i manje novih ugovora, suženog prostora za otvaranje novih tržišta, preko rasta cena sirovina i drugih ulaznih troškova, zatvaranja pogona u zemlji i inostranstvu kompanija čiji su dobavljači, pa sve do globalnog tarifnog rata. Zbog svega nabrojanog, na kraju krajeva najviše ispaštaju manje ekonomije”, zaključuje predsednik Privredne komore Srbije.